Uskoro će građanima koji poseduju stari dizel automobil biti omogućeno da dobiju subvenciju od oko 2.100 evra od strane vlade za kupovinu novog vozila. Planira se da se detalji o dodeli ovih subvencija i postupku prijavljivanja građana za iste objave uskoro. Očekuje se da će konkurs za subvencije biti objavljen tokom ove godine, sa isplatama koje će početi od 1. januara 2024. godine.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić, izjavio je da će od januara 2024. godine početi proces isplate subvencija za zamenu 144.000 starih dizel vozila sa motorima koji zadovoljavaju euro 1, euro 2 ili euro 3 norme. Ministarstvo će raspisati konkurs tokom iste godine. Ministar je takođe ukazao na to da od ukupno 2,8 miliona vozila u Srbiji, oko 560.000 vozila sa starim motorima predstavljaju najveće zagađivače.
Svi vlasnici starih dizel vozila će uskoro moći da apliciraju za subvenciju od oko 2.100 evra od strane države kako bi kupili vozilo koje ispunjava euro 6 emisione standarde. Ova inicijativa dolazi kao deo „Programa za zaštitu vazduha“ koji je usvojila Vlada Srbije. Osim subvencija za kupovinu automobila, program takođe uključuje podsticaje za nabavku ekološki prihvatljivijih vozila, kao što su putnički automobili, lakih teretnih vozila i autobusa.
Agencija za bezbednost saobraćaja će koordinisati proces primene ovog programa u saradnji sa Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture. Cilj je smanjenje zagađenja vazduha i poboljšanje bezbednosti saobraćaja kroz zamenu starih vozila sa čistijim alternativama.
Prilikom provere emisije zagađenja na tehničkim pregledima, tokom prethodnih par godina od kako se to meri, konstatovano je da mnoga vozila imaju ozbiljan problem. Između ostalog ovim putem se očekuje u se određenoj meri zbog ove subvencije ovaj problem barem malo umanji.
Tehnički pregled vozila vrši se zarad bezbednosti ali u isto vreme pruža statističke informacije o vozilima koja se nalaze na našim drumovima. Nažalost vozila su vrlo stara.
Evo koliko su vozila na našim drumovima starija od vozila u drugim državama
U Srbiji je starost vozila razlog za zabrinutost, ali to nije iznenađenje. Prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova, prosečna starost putničkih vozila u našoj zemlji iznosi 17,34 godine. Usporedimo to sa starošću automobila u drugim zemljama, koristeći podatke iz 2020. godine koje je objavila asocijacija ACEA (The European Automobile Manufacturers’ Association).
U Evropskoj uniji, prosečna starost automobila je 11,8 godina, gotovo 12 godina. Ako uporedimo to sa „našim“ prosekom od malo preko 17 godina, situacija ne izgleda tako loše, posebno ako uzmemo u obzir naš životni standard. Ipak, da li se ovim podacima samo utešavamo?
Najstariji automobili se nalaze u Litvaniji i Rumuniji (koje su postale članice EU 2007. godine), sa prosečnom starošću od 17 godina, nešto mlađom od naše. Suprotno tome, najnovija vozila kruže luksemburškim putevima, gde je prosečna starost vozila svega 6,7 godina.
Neispravnosti na vozilu koji utiču na bezbednost
Tehnički pregled ima za cilj da utvrdi neispravnosti koje utiču na bezbednost u saobraćaju. Prilikom kontrole tako starih vozila, u proseku su stara 17 godina ali ima i onih od 30+ godina, kontrolori jako često nailaze na problem kada treba svoje mišljenje da daju vlasnicima vozila.
To su situacije kada ta vozila više nisu uopšte funkcionalna niti bezbedna za učestvovanje u saobraćaju a sa druge strane neisplativa za velike popravke. Tada se desi da nakon popisa neispravnosti vlasnik sazna objektivnu situaciju i bude posebno pogođen ili čak i ljut. Ipak tehnički pregled mora postupati u skladu sa zakonom i svi zaposleni imaju jasne procedure šta se smatra neispravnošću a šta ne.
DON Registracija vozila pozdravlja sve ovakve projekte i subvencije koje doprinose podmlađivanju voznog parka naše nacije, pored veće bezbednosti na putevima, manjeg zagađenja, vozači će biti zadovoljniji, biće izloženi manjem stresu nego u starim i nepouzdanim vozilima, vožnja će biti ekonomičnija a tehnički pregled neće biti stres kao kod starih automobila, već jedna uobičajna, kontrolna aktivnost.
